Norveška

Norveška je zemlja lepih plavih ljudi. Engleski svi pričaju odlično, i stari i mladi. Oni su ljubazni i ne znaju za stres. Rade od 8:30h do 15h i onda brišu u šumu da beru borovnice i pečurke ili roštiljaju u parku ili pored jezera. Norveška je zemlja puna ledenih, planinskih jezera! Ja nisam odolela jednom, iako mi nikada u životu nije bilo hladnije. Ohrabrila me jedna mala plava devojčica od 4 godine koja je proletela pored mene i potopila se bez problema u vodu.

Norveška je zemlja u kojoj se kuće prave od drveta. Uglavnom to objašnjavaju time što imaju šuma na pretek, dovoljno drveta ostane i za izvoz. Mada mi je moja drugarica Maja koja je arhitekta objasnila da su takve kuće najjeftinije za popravku koja je neophodna jer je Trondhajm, na primer, grad na moru, pa morski vazduh uništava kuće :) U bašti bez kapije i preko noći ostaju razbacane bicikle i dečije igračke, pošto je Norveška zemlja u kojoj nema lopova. Svaka kuća ima po jednu trambolinu, kao što smo mi svi kupili one male, identične bazene u Tempu da se rashladjujemo preko leta. Njima je trebalo nešto da se zagreju i jednako zabave, pa su se odlučili za trampolinu.

 

Norveška je zemlja željna sunca. Ne dana, pošto toga imaju na pretek u prvoj polovini godine, nego baš sunca. Jedan Norvežanin mi je rekao da su stanovi koji su na sunčanoj stani ovde prilično skuplji, kao što su u Grčkoj skuplji oni koji su u hladu ;) A što se tiče dana, žao mi je što sam taj period propustila ovde. Prve nedelje su nas dočekali neki ostaci belih noći, nije zalazilo sunce do 23:30h, a već oko 3h je počinjalo da ponovo sviće. Bilo je divno! Nebo je stalno šareno i ti si u tripu da ne treba da spavaš, iako ti se oči same sklapaju. Super je osećaj, samo sam čekala kada ću da se onesvestim od umora i utonem automatski u san.

Norveška je zemlja skijanja i pešačenja. Oni ne mogu da se smire ni leti! Skijaju u svakoj prilici. Tako da je ova slika ispod uobičajan prizor na ulicama grada. Treniraju svakodnevno za cross-country skiing. Generalno mnogo vole sport i vode zdrav život.

Norveška je zemlja koju turisti zaobilaze jer je u njoj sve preskupo! I sve je daleko! Zemlja ima 4.8 miliona stanovnika koji se baškare na oko 390 hiljada kvadratnih kilometara. Ali je zato školovanje besplatno, ili ima neku smešnu cenu (6 paketa piva košta jedan semestar. Paket ima 6 limenki, ovde o gajbama piva nema ni govora, to je nedostižan luksuz!). To je budući potencijal Norveške, uvoze mlade, pametne ljude, kojima obezbede besplatno školovanje i koje posle zadrže ovde. Takodje sam videla da ljudi koji ne mogu da imaju dece usvajaju decu iz Kine. Za sada sam znala da to rade samo u Americi.

Norveška je zemlja koja je tri puta rekla NO Evropskoj uniji! Jedan Nemac koji ovde radi sa internacionalnim studentima, je duhovito prokomentarisao da su zato odabrali da nacionalni internet domen bude .no. Dok je profesor društvene antropologije koji nam je držao uvodno predavanje na fakultetu, malo opširnije prošao kroz sve razloge neulaska:

• U Evropskoj  uniji se mnogo radi, a Norvežani vole da uživaju u prirodi, da žive opušteno i skromno, ne pate da imaju mnogo para i da se eksponiraju. 
• U EU dominiraju katolici koji su, kako reče profesor, jako naporni i sigurno bi ih gnjavili da menjaju veru, a njima je lepo da budu protestanti.
• Evropljani su nacionalisti, oni potenciraju obeležja svoje zemlje, a Norvežani se ne osećaju prijatno u društvu takvih ljudi. Za njih su oni pomalo snobovi.

Can it be simpler than that? Objasni nam čovek sve, mrtav 'ladan, bez imalo uvijanja! To me je oduševilo, to što su tako miroljubivi i iskreni i što je kod njih sve transparentno. Postoji, na primer, sajt Vlade gde možete da vidite koliku platu prima i koliki porez plaća svaki gradjanin Norveške. Uključujući predsednika i neke poznate ličnosti.

I za kraj, pošto sam baš opširna, pisaću kraće ubuduće, jedna anegdota koja baš oslikava karakter Norvežana. Zimske olimpijske igre su održane u Norveškoj 1994. godine. Njima takva manifestacija izuzetno znači jer obožavaju zimske sportove i jako su dobri u njima. Zato su se baš potrudili da sve izgleda besprekorno. Nakon ceremonije otvaranja, jedan novinar, Italijan, je razočarano izjavio: "So, that's it?! But where is the show?!!". Norvežani su ceremoniju obavili na svoj skromni način, bez mnogo pompe. 

Napomena: Pošto još nisam odabrala fotoaparat koji bih kupila, kradem Nebojšine i Kristinine fotografije, pa im se ovde zahvaljujem na lepim prizorima koje su uhvatili :D Sve što ja ovde budem propustila, možete da čitate na Nebojšinom blogu, tamo postoji i odlična galerija fotografija.